Svaka čast na tekstu. Sjajan je.
Hvala autoru, u malo reči je mnogo rekao.

Bravo Medenica, sve je istina

Svaka čast Medenici, SLAVA RUSIJI!, a sa besnim seoskim kerovima zna se šta treba činiti.

VELIKO HVALA RUSKOJ FEDERACIJI

jadno je to kada drugi mora dekretom da spasava tvoj oštećeni ugled. Ako dijete nešto ukrade a majka kaže nije istina, ionako svi znaju da je ukralo.

Rusija je to svakako napravila za svoje sopstvene interese a to je da veže Srbiju na sebe u budućoj ekonomskoj, političkoj a možda i vojnoj konfrontaciji sa zapadom. Mali ulog a prilična korist za Rusiju.

A za Srbiju? Naizgled pomoć ali slaba je to pomoć. Koliko budu Rusi branili pokolj civila toliko će se zapad truditi da ga još više proglašava zločinom. Evo vidimo SAD Srebrenicu proglašava najvećim zločinom nakon II sv rata. To su teške i nepotrebne riječi koje nisu izrečene radi pravde nego radi političkih ciljeva. To su riječi koje se mogu izvlačiti uvijek na površinu prema potrebi. Otprilike kao Jasenovac za hrvate, trajna ucjena.

A Srbi ostaše u sredini, biće oni koji plaćaju najvišu cijenu. Veoma nepošteno prema velikoj većini Srba koji u ovome nisu ni učestvovali niti su ovo željeli.

Konstanta ruske državne politike još od početka 19. veka je osećanje odgovornosti za zaštitu srpskog naroda. Bilo je tu naravno merkanja Balkana, ali mnogo manje nego što predstavljaju srpski dušebrižnici katoličke, a posle i protestantske provenijencije. Uostalom, geografski su Srbi bili nešto sa strane puta na Konstantinopolj u 19. veku. Pokroviteljstvo se zasnivalo na pravoslavlju, a potom i slovenstvu (da, takav je poredak), drugim rečima bratstvu po duhu i krvi.
To je taj neuhvatljiv elemenat za racionalističke i koristoljubljive račundžije koji nema nikakve veze sa opipljivim interesom.
Rezolucije u kojim nas sada, nakon ruskog veta,u zapadnom svetu žigošu kao genocidni narod samo pokazuje njihovu nemoć i da nisu u stanju da nas uvuku kao parije u njihov izopačeni i protivan prirodi i čoveku svet. Neće to sve preko noći da se promeni,ali na cilju Srbi će napokon da budu oživljeni, sa jedne, svoje, istočne strane.
Rusija je velika nacija koja je u stanju da čini velike gestove iz čojstva.
vse

Nije to pogrešno,a ni loše nazivati stvari po imenu,kad je u pitanju pevanje sirena,koje dolazi sa bliskog Zapada.Ajde,od jezuita počevši.
Prisetimo se samo Crnjanskog i njegovog Vuka Isakovića,šapta protiv Rusije austrijanaca i njihovih sveštenika.
Nismo nikad bili pod istim krovom s Rusijom.
Na našu je civilizaciju pao Turčin i eno ga opstao je,održao se u njenom središtu.
Smer asimilacije je na celoj granici između katoličkog i pravoslavnog sveta od Zapada prema Istoku.
Ta ne možemo sami da se odbranimo od te navale.
Nije ni najmanje mudar taj koji misli da treba i dalje da balansiramo.
I nama nema druge,nego da zavirimo dobro u sebe,da se opametimo,nemamo čega da se stidimo,da se otvorimo na to šta je živototvorno u našoj kulturi i istoriji i da prvi put potpuno svesni sebe izaberemo svoju stranu,koja je u naše vreme,a daće Bog i nakon nas,strana Rusije i njene civilizacije.
Naši neprijatelji su nam pokazali put,Rusija nas štiti.Moramo i mi nešto da učinimo.

Svaki Dejan koga znam je rusomrzac! Neka me neki demantuje! A Medenici kazem tekst je za 10. Uz dodatak hvala Crvenoj Armiji 1944/5!

Svaki Srbin treba da zapali sveću voštanicu za spas majke Rusije, koja nas štiti od dušmana, a ponekada i od nas samih. Hvala ti Rusijo, neka te Gospod Bog blagoslovi!

Citat: "Pitanje je vazda isto mada svaki put zvuči sve gluplje: „Koja je cena ruske pomoći“?!"

Da, seoski ili bolje reći euroatlanski džukci pitaju za cenu, valjda su tako izdresirani.

Evo gazdarica pošašolila malo domaće džukce vlasti i NVO-a a oni srećni kevću i mašu repićima, poneki se i upiškio od sreće i već zaboravili na sve, na mrtve od NATO bombi, na bolesne od osiromašenog uranijuma, na desetine hiljada gladne dece Srbije, ...

Da, oni će biti siti i srećni džukci hraneći se srpskom nesrećom.

"Nema ovo veze sa ljubavlju prema Rusiji, već zahvalnosti prema državi kojoj smo se okretali samo kad drugari sa Zapada nisu želeli da se igraju s nama u parkiću terajući nas kao vašljivu decu, pa trčali u taj isti parkić kad ipak odluče da im treba neko ko će bespogovorno trčati po loptu…" a ja dodajem što će i sada verovatno raditi.

Kako je ovo surovo tačno! Ovaj pasus, na veoma slikovit način odslikava našu istoriju! Nadam se da ćemo iz ovoga izvući neku pouku!?